уторак, 30. јун 2009.

Čestitam vam mir

joksimovic 2015.

Skupština Beograda je postavila nove članove upravnih odbora kulturnih
institucija, a među njima su, na predlog Socijalističke partije Srbije (SPS), estradne zvezde Željko Joksimović i Leontina Vukomanović, glumci Ljubiša Samardžić i Ivana Žigon, pisac Milovan Vitezović.
Sve ovo je realnost. Jedan logičan nastavak pobratimljenja i pogleda na neku srećniju budućnost. Izgleda da je ovo taj pogled u bolju budućnost koju nam je svojevremeno Rundek predstavio. Pa i sam taj spot obiluje jakim dozama ironije i cinizma, dok su političari (u obliku spravljenih lutaka) neizostavni dekor za pomenutu pesmu. Eto, devedesete se mogu lako obristi. Nekome to baš ide od ruke. Da li u ovom slučaju treba razmišljati logično i pretpostaviti da je ovo samo početak? Sasvim je moguće da će tako biti, jer u poslednje vreme, svi ti koji su se naizgled povukli iz javnosti imaju svojevrstan comeback i kao da nas psihološki pripremaju za tako nešto. Da tragedija bude veća, na TV Avala, pre pet dana, video sam biće koje je tokom devedesetih bilo poznato pod konspirativnim imenom Dr. Igi. No, tragika događaja bila je upotpunjena sa jo š jednom predstavnicom patritskog zvuka devedesetih - Beba & Beat street. I tako, podsetili smo se kako je naša tragedija "zvučala". Kako se zvuk puške i topova amortizovao stupidnim melodijama i izraženim patološkim tekstovima. Sve za mlade.

Naravno da svi oni nisu nikada imali veze sa režimom. Dr. Igi se užasava svih tih neprirodnih insiniuacija. On je prosto sablaznut. Kaže da se samo pojavljivao na prijemima Milošević Marije iz kurtoazije. Poštuje vlast i apeluje na sadašnju da ga što češće poziva, a on će se svakako odazvati. Sa svojim najboljim pajtosom Ivanom Gavrilovićem je na tu temu razgovarao i obojica su se složili da je to bila samo pesma. Da, da, pesma stupidne generacije i njihovih predstavnika koji su imali zadatak da ih što više otruju. Jul je kul, pravi izbor i pravo rešenje. Sekund pre, nego što je zamalo pustio suzu, sve nas je podsetio na najveći hit "Oči boje duge", ali i na značaj koji ta pesma ima u srpskoj kulturnoj baštini. I dan danas mu se javljaju zahvalni građani koji su baš uz tu pesmu smuvali ribu i doživeli svoju prvu ekstazu, ali i spoznali svu sreći življenja u Srbiji i tako potvrdili privrženost ideji mladih socijalista, koje je u to vreme (gle slučajnosti) vodio Branko Ružić.

Na kraju ništa. Svi oni su na funkcijama, jer su to zaslužili sopstvenim zalaganjem u devastiranju mozgova srpske omladine, što ih je zauvek udaljilo od nekog normalnog načina života i razmišljanja. Mi danas živimo u vremenu koje je proizvod posledica takvog nezdravog uticaja. Jako dobro se sećam da je tokom devedesetih postojala nekakva protivteža pomenutom načinu života i razmišljanja. Makar sam ja bio deo te underground priče koja je svojim subkulturnim sadržajima bila otpor nezdravom. Vi danas nemate tu branu opštoj dekadenciji, a većina građana ove države nema stav o životu, politici, društvu, pojavama. Hvale se time da ih ništa ne zanima. Možda Dr Igi ima odgovor na tu pojavu. Možda je Ivan prebrzo ušao u krivinu. Sa 200 km/h.

I tako, Željko, Leontina, Žigonova... svi zajedno i na zasluženim funkcijama. Boljih nemamo.
Što reče rahmetli Milošević: "Dragi građani, čestitam vam mir"

субота, 27. јун 2009.

Raspadanje

Verovatno svako od nas pretpostavlja, neki i znaju, koliko u Srbiji postoji različitih vidova izbegavanja i kršenja zakona. Drumska, prosvetna, komunalna, građevinska, energetska i ko zna koja još mafija stoji nam oko vrata kao omča čije su namere i rezultat bivstvovanja poznate. Ovih dana, saznajemo u medijima, dobili smo još jednu članicu. Mafijaški kartel je od juče bogatiji za Rečnu mafiju. Srbija svakim danom dokazuje da neće ostati ni jedan segment društva koji će ostati nezagađen, čist i neukaljan. Članovi rečne mafije su osumnjičeni da su bez saglasnosti JP „Srbijavode“, organizovali eksploataciju i prodaju 300.000 kubnih metara šljunka i peska iz korita Dunava i Save, a koji predstavljaju javno dobro Srbije. Sumnja se da su na taj način neovlašćeno pribavili imovinsku korist u iznosu od 166,7 miliona dinara.

Široko. Ovo društvo može mnogo toga da istrpi. Vozimo se na najskupljem benzinu u regionu, a živimo kao klošari. Svakodnevno radnici izlaze na ulice, gladuju, zaustavljaju vozove. Seku prste. Plašim se da će septembar biti jeziv. Ne priželjkujem, ali je očigledno da ne može više ovako. i da je koncentracija negativnosti dostigla frapantne razmere. Nešto mora da se menja, samo je problem što nema ko da ponudi alternativu sadašnjem raspadanju. Izbor nikada nije bio jadniji. Šta god da izaberete sigurno ćete pogrešiti.

I sam sam sebi postao jadan. Radim za bednu platu i nemam šansi da prehranim porodicu. U najboljim godinama, sa fakultetskim obrazovanjem živim od pomoći roditelja. Klošarim, jer se nisam našao u vodama neke od mafija, interesnih sfera i burazerstva. Nisam podoban, ostao neukaljan, samim tim siromašan i glup.

уторак, 23. јун 2009.

Post - miladinizam

Prosvetna inspekcija zatražila pokretanje disciplinskih postupaka protiv nastavnice hemije i učenika u srednjoj školi u Sremskoj Mitrovici.
Inspekcijska komisija Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje je, na osnovu inspekcijskog nalaza, konstatovala da je nastavnica hemije u srednjoj stručnoj školi "Nikola Tesla" u Sremskoj Mitrovici Marija Mošić prva udarila učenika, a da joj je on uzvratio udarcima i nedoličnim ponašanjem.
"Zapisnikom prosvetne inspekcije, direktoru škole je naloženo da pokrene disciplinske postupke i protiv nastavnice i protiv učenika i da, u skladu sa utvrđenim činjenicama, preduzme mere iz svoje nadležnosti", navedeno je saopštenju Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje.
Prva reakcija kada sam u nedelju odgledao ovaj snimak bila je nešto nalik na sablazan. Užasnut snimcima očiglednog nasilja i već poznate slike mačo idijota koji su tokom devedesetih bili reper za ponašanje većine mladih. Današnje društvo po svemu sudeći ulazi u jednu apokaliptičnu fazu. U Kjubrikovoj Paklenoj pomorandži mali Alex i njegova ekipa zabavlja se uz pomoć "ultra nasilja". Današnja omladina u Srbiji ide tim stopama. Ovo su samo počeci. Iskreno sam razočaran koliko su današnji klinci tupi. Tolika praznina jeste plod decenisjkog propadanja, ali ne u potpunosti. Ako vi od kuće nosite vaspitanje onda je stvar sa devijantnim pojavama društva daleko šira. Većina mama i tata nemaju vremena za svoju decu. I ono malo vremena koje im posvete svodi se na stupidne razgovore na još stupidnije teme. Ovo pretpostavljam, a kao reper su mi poslužili svi oni roditelji koji su svom sociološko - kulturnom obrascu nisu dalje odmakli od španskih serija, zvezdi grand-a i u najboljem slučaju pričama koje svoj osnov temelje na senzacionalističkoj štampi nalik na Scandal, Svet, Alo, Kurir...

U takvoj nezdravoj atmosferi stasava mladost Srbije. A MLADOST SRBIJE JE BAŠ ONAKVA KAKVU STE VIDELI NA ONOM SNIMKU. Nasilnička i stupidna. U prvim redovima da žandarmu nabije baklju u usta, da nogom udara fotoreportera, da "ubije pedera", kliče Mladiću i mašta o lakoj lovi i ribama bez mozga koje će biti idealne da nastave ovu svetkovinu na kojoj počivaju. Iako većina njih nije videla granicu Srbije, a kamoli iza granice, strance ne podnose, ali i EU. Ta bestidna tvorevina im ne treba. Od muzike slušaju samo najpliće melodije i ne čitaju knjige.

Bilo je pitanje dana kada će se krivica ovog mladog junoše iz Sremske Mitrovice relativizovati. To sam mogao da pretpostavim u razgovoru sa kolagama koji su mi odličan reper za stav javnosti. Danas čujemo da je disciplinski postupak pokrenut i protiv profesorke. Na snimku se jasno vidi šta prethodi takvom postupku. Magarac koji ne daje profesorki da se pomeri od katedre, preti i pokušava da otme dnevnik. On je gura i za svakog ko makar malo logično razmišlja ovi postupci znače samo nasilje i pretnju. Kada imate nekog ispred sebe ko je duplo veći i snažniji od nas i preti vam, onda je reakcija profesorke sasvim opravdana. Ne podržavam nasilje nad učenicima, to nikako, ali ovo je očigledna situacija u kojoj se vidi ko je UZROK! Dajte da jednom počnemo da raspravljamo o uzroku.
Pokrajinski Sekretarijat je naveo da se problem nasilja u školama ne može posmatrati izolovano od opšte situcije u društvu, dodajući da smo svedoci "sveopšte eskalacije nasilja na svim nivoima koje se prenosi na škole".
Potpuno se slažem. Ovo društvo je odavno u vodama devijacije i patologije. Miladin Kovačević je gost u Skupštini Srbije, a država je za njegovo batinanje preko grane odrešila kesu i platila. U Parlementu, domu koji bi trebao da bude reprezent učtivosti, retorike i političke kulture, imamo sliku izopačenosti. Razne protuve i hulje našle su za shodno da nas predstavljaju. Svađa i psovka nisu nikakva novina. Mi smo se navikli i to je ono najgore. Crna hronika nikad ispunjenija. Još gore, ispunjena morbidnim bizarnostima. Serijska ubistva, razbojništva i krađe. To je naša stvarnost.

I zato nam se rađaju novi Miladini. Zato učenici batinaju i pljuju profesore. Nema ko da ih zaustavi. Ova država je u rasulu.
teorija evolucije

Nevidljivi

Generalna skupština Ujedinjenih nacija 2001. godine ustanovila je 20. juni kao Svetski dan izbeglica. U Srbiji, trenutno zivi 97,000 izbeglica i 200,000 raseljenih lica sa Kosova.
Oni su nevidljivi. Ne postoje. Makar se tako država i društvo ophode prema njima. U gradovima, gde su pronašli mesto gde imitiraju život, doživljavaju poniženja različite vrste. Samo onaj ko je video gde i kako žive ovi ljudi može da spozna svu bol sa kojom se susreću. Kolektivni centri postoje. Samo u gradu Kraljevu se nalazi preko 22.000 izbeglih i raseljenih lica. Frapantan podatak, ali je još gore to što mnogi od njih nemaju elementarne uslove za život! Ako ste jednom u životu posetili neki od kolektivnih centara, onda vam je potpuno jasno o čemu se radi. Ako niste, sigurno ne znate o dimenzijama ljudske tragedije koja je zadesila ove ljude.

U napuštenoj zgradi prirodnog lečilišta u Mataruškoj Banji živi oko 200 ljudi. Trošna zgrada koja je odavno van upotrebe, jedini je dom za raseljene sa KiM. Tu žive, rađaju se, ali i umiru. Njihov dom je daleko. Od njega su ostala sećanja koja se jasno vide u tužnim očima. U hodnicima se čuju ljudi. Iz zajedničkog kupatila se
oseća nepodnošljiv smrad. Sve je odavno van upotrebe. Ipak, ovi ljudi nemaju izbora. Ili ulica ili ova jeziva zgrada. Čitave porodice žive u jednoj sobi. Zamislite da vam se bolnička soba od 10-ak kvadrata pretvara u životni prostor. Nije li to imitacija života?

U jednoj sobi koja nema više od 5 kvadrata, na vrhu zgdrade, u potkrovlju, smestila se starica sa suprugom. Jedan krevet i zidovi koji se raspadaju. To je sve što im je ostalo od nekadašnjeg života. To je imovina sa kojom raspolažu. I tako, dok ih obilazite jasno možete videti bol koja je tako očigledna. Zaboravljeni i prognani, bez sredstava za život i osuđeni da propadnu. Retki su oni koji ih se sete. Retko ih obilaze, jer nemaju šta da im kažu. Znaju oni to. Sve im je jasno. Napominju mi da ih jedino obilaze i pomažu aktivisti
Foruma NVO iz Kraljeva. Kako sam primetio na sajtu te organizacije ova kategorija stanovništva obuhvaćena je projektima koji imaju za cilj da im pomognu u prevazilaženju svakodnevnih životnih problema. Zaista za svaku pohvalu.

Zato, ako vas put navede u Kraljevo (kao što je mene), posetite kolektivne centre u Mataruškoj Banji (6 km od Kraljeva) ili selu Vitanovac (10 km od Kraljeva na putu ka Kragujevcu). Makar popričajte sa ovim ljudima, a svaka pomoć je više nego dragocena.

субота, 20. јун 2009.

Zločin bez kazne (II)

Ispred zgrade Specijalnog suda Batić je istakao da je istražni sudija Dragan Lazarević tokom protekle dve sedmice saslušao oko 30 svedoka, od 35 predloženih. On je dodao da je saslušanjem tih svedoka potvrđeno da su gardisti ubijeni, „kao što je potvrđeno i veštačenjem obavljenom u Americi“.

- Zahtevamo od v.d. republičkog javnog tužioca Slobodana Radovanovića i v.d. okružnog tužioca Zagorke Dolovac da prekinu agoniju, koja se pretvorila u opstrukciju, i preduzmu istražne radnje protiv nepoznatog izvršioca zbog dvostrukog ubistva - naglasio je Batić. On je dodao da iz iskaza svedoka, čija imena, kao i iskaze, ne može da saopšti, jer ima obavezu čuvanja tajne, može da se zaključiti i da kasarna „Karaš“ tehnički nije bila dobro obezbeđena. Batić je napomenuo i da su svedoci negirali da je u kasarni bio neko od haških optuženika.

Jakovljević i Milovanović su stradali oko devet sati ujutru 5. oktobra 2004. u redovnoj patroli u vojnom objektu „Karaš“.

Samo me zanima kakva će biti reakcija na poziv Vladana Batića i da li će se o ovom zločinu i dalje ćutati. Ovo jeste agonija. Prvenstveno mislim na porodice ubijenih mladića. Ovo je agonija i za sve nas koji ne želimo da se ćuti o zločinima i zločincima. Čemu pravo, norme, zakoni ako zločinci ostaju netaknuti? Ima li svrhe razgovarati na temu pravde u ovakvom slučaju kada roditelji ubijenih mole da ih država udostoji i kaže im kako su im deca ubijena.?Strašno je razmišljati na temu, a kako je roditeljima? Da li se iko pita kako im je...

Od 2004. traje agonija spinovana raznim poniženjima za roditelje ubijenih gardista.
Hteli su da im podmetnu, da im kažu kako su se vojnici međusobno poubijali.
Svi dokazi, veštačenja i ekspertize govore u prilog tvrdnji da su gardisti UBIJENI!
I posle svega država Srbija nema nikakav odgovor.
Kako zatvarati oči pred ovom sramotom?

петак, 19. јун 2009.

Dečiji vrtić "Zvezdana legija"

vaspitačice

Razmišljanje na temu: šta sa oduzetom imovinom kriminalaca Srbije? - dovelo je do toga da nam se pojedinci iz srpskog političkog establišmenta predstave u sasvim specifičnom svetlu, na granici paranormalnog i izvan ovozemaljskog. Fatalistički predznak nadloazeće apokalipse desio se pre nekoliko dana. Ko bi rekao da razmišljanje na ozbiljne teme može toliko da zanese čoveka. Kako je u našem slučaju Zakon uvek predmet rasprave, posebno one koja se vodi na prizemnijem nivou od neophodne (ispred prodavnica i u birtijama, ali i na večini javnih mesta gde postoji mogučnost okupljanja dva i više besednika), glasovi retora su doprli i do mene. Sasvim slučajno.

Ne, ja nimalo ne uživam da onanišem sa komšijama o politici. Nikada to ne činim, jer nivo mojeg shvatanja politike daleko je viši od njihovog (bez pretencioznosti). Oni ne znaju šta je ideja, pa u tom slučaju ne želim da se umaram. Ipak, to što ja ne želim ne znači da me neko neće povući za rukav i uvući u raspravu. Ipak je to važna državna stvar! Ukratko, komšije su mi predočile situaciju. Stvar nije za zajebanciju. Ovo je ozbiljna državna stvar...

Evo, radi se o Zakonu o oduzimanju imovine stečene kriminalom. Lično nemam ništa protiv. Hajde da se jednom zauvek napravi crta između poštenja i kriminala. Dajte jednom da vidimo da se neko ko je kriminalom stekao imovinu osudi na robiju, da mu se oduzme sva nelegalna imovina i u što kračem postupku završi sa tim. Nego, da li ćemo mi imati sudije koje će poštovati Zakon? Do sada nam se pravosuđe nije kitilo pomenutom osobinom. Ne bih da pominjem korupciju. Deplasirano je.

I u svoj toj muci i razmišljanju na temu da li će pomenuti Zakon zaživeti na pravi način, ničim izazvan, Slobodan Homen, vladin sekretar, pokazuje neverovatnu imaginaciju. Nisam ni sanjao da ljudski um može biti tako dubok, niti sam slutio šta se sve nalazi na marginama svesti. Homen se zadržao na polovini oduzete kuće Milorada Lukovića, poznatijem kao Legija. Šta učiniti sa polovinom kuće i na taj način ispoštovati Zakon, ali i celishodnost? E, to je pitanje.

A zašto ne bi u tom prostoru izgradili dečiji vrtić? - Reče Homen i ostade živ. Dugo sam stajao nepomičan. Osetio sam kako mi se glava raspada pod udarom konstruktivnih predloga. Ovo nije bilo ni za vreme Mirka Marjanovića. Ne, ne, ovo je nešto sasvim novo. Pitam se šta se to dešava sa ovim čovekom kada može takav predlog da iznese u javnost. Ne shvatam da li bi postojao neko ko bi decu poslao u takav vrtić. I Kako bi se zvao? Legija i Zveki? Zvezdana legija?
Ko bi vodio jaslice? Verovatno Aleksandra Ulemek & Lupus. Ipak je ona je prva komšinica. Ostalu ekipu sa estrade ne bih da deranžiram. Nek spavaju snom pravednika dok još mogu.

Stvarno je neverovatno šta se sve nalazi u dubini ljudskog uma. Posebno na marginama...
Ako bi se obistinila razmišljanja S. Homena takva deca bi posle mesec dana boravka na tom mestu počela da nose maskirne uniforme i beretke po difoltu. Pevali bi pesme o Legiji umesto o Deda mrazu. Izgledali bi baš ovako:
Nije normalno. Ne, ne.

четвртак, 18. јун 2009.

Glad


Gladni smo. Život nam se pretvorio u moljenje za milost. I nema dana bez štrajka, bez gladnih radnika koji su naizgled živi. Ubili su im nadu u bolje. Oduzeli živote. Porodice im gladuju. Ima li većeg poniženja za njih kao roditelje? I dok se svakodnevno suočavamo sa tragičnim bilansom ovoga društva, guramo se u masi koja traži svoja prava. Država nema odgovor. Nema dijaloga, nema prsta na čelu, niti svesti da nam je dogorelo. Crna hronika postaje svakodnevnica. Ljudi su se prilagodili morbidnom. Pojedinac pristaje na nekrofiliju savremene Srbije. Radnici i srednja klasa su nestali. Ostali su samo bogati i gladni. Isečen prst, pretnja skokom sa upravne zgrade, bomba u predsedništvu, radnici leže na železničkim šinama, brutalna ubistva...ima li kraja?

Sad kad smo umorni, mrtvi umorni
Sjetimo se dana kad smo jos zivjeli.
U nekom drugom svijetu
U nekom drugom svijetu
Na nekom drugom planetu.

понедељак, 15. јун 2009.

Rekvijem normalnom

Ne, ja imam mnogo pametnija posla nego da analizram postupke Mlađana Dinkića! Ne želim da se svako moje javljanje svodi na kritiku pomenutog. Izbegavam, ali me svakodnevne vesti teraju da ga pomenem. Još uvek ćutim na onu vest o nekakvoj regionalnoj stranci koju je dotičan kadar da napravi. Ujeo sam se za jezik i ignorisao (makar trenutno) tu izvanrednu najavu rekonstrukcije političke scene Srbije. Reših da se bacim na muziku.

Koncert Kikija Lesendrića u Rijeci privikao je više od dve hiljade gledalaca, a kao gitarista na bini se pojavio srpski ministar Mlađan Dinkić. Bila je to ujedno i koncertna promocija albuma „Mesec na vratima” Kikija Lesendrića, na kojem je kompozitor većine pesama ministar ekonomije i regionalnog razvoja. “Bilo je to zaista fantastično veče u Rijeci, prelepa letnja noć, iza bine more i parkirani brodovi, ispred nas oduševljena publika“, nadahnuto priča Dinkić.


Hit singl sa albuma "Mesec na vratima" svakako je "Te noći smo se potukli zbog nje". Lično ne mogu da shvatim ove teen egzibicije, iako se u javnosti prezentira drugačiji utisak i poenta ove pesme. Jer, nekako mi je nebulozno da neko u pedesetoj lamentira nad zlom sudbinom koja je htela da se u Makarskoj, pre 30 i više godina, drugari potuku zbog devojke. Jbt. pa zamislite da sad svako od nas počne da piše pesme, ali i da svira, o prvom petingu, o lepoti predsednika odeljenske zajednice, o prvim cigarama iza škole ili o ekskurzijama. Pa na šta bi to ličilo?
Na Lesendrića i Dinkića. Na tinejdžere zarobljene u koži ozbiljnih građana Srbije, eminentnog kompozitora i ministra u Vladi. Košmar. Ili još bolje - drama.

Razmišljali smo ko bi to mogao da otpeva, a Dinkić me je ubedio da ja to učinim, iako nisam imao nameru da ikada više u životu pevam. Snimali smo mic po mic, celo leto smo radili neke stare i neke nove pesme i na kraju smo eto finiširali stvar i objavili album - rekao je Lesendrić
Prvi put da se slažem sa Lesendrićem. Ali vlast je neminovna. Kriza identiteta Mlađana Dinkića je očigledna. Muzika je filter i jedan od načina da se napravi karijera, nakon političkog fijaska. Ko zna, možda će i ovaj dvojac uspeti da naprave nešto slićno kao i Emir i no smoking orchestra. Samo što bi ovo bilo mnogo gore i kontaminiranije. ЧЕРНОБИЛ.

Kakav je muzički ukus tvoraca ovog mutanta možete zaključiti po naslovima pesama:

Tracklist:

1. Oltar
2. Uvek te djavo nadje lakse nego ja
3. Te noci smo se potukli zbog nje
4. Bog vidi sve
5. Nemirne noci ft. Tony Cetinski
6. Kako si lepa ft. Bajaga
7. Daleko bilo
8. Nemam prava na to
9. Mesec na vratima
10. Strawberry wine ft. Van Gogh
11. Lies
12. Beautiful lady
13. Only the brave



U svakom slučaju ovo je muzika za poremećene. Dinkićevi tekstovi na muziku Lesandrića, a uz nesebičnu pomoć proverenih rokera Bajage i Đuleta deluju kao sarkastičan prikaz naše svakodnevnice.

Te noći smo se potukli zbog nje, jer sam joj rekao Kako si lepa.
Bile su to Nemirne noci - Beautiful lady.

Nemam prava na to pred Oltar-om jer Uvek te djavo nadje lakse nego ja.

Dok kuca Mesec na vratima ti proročanski progovaraš Daleko bilo...

четвртак, 11. јун 2009.

60 minuta

Emisija je završena snimkom na kome se bivši general VRS Ratko Mladić šeta sa snahom i suprugom, navodno „znatno stariji i uz pomoć štapa“. Autor tvrdi da je snimak iz 2008. godine. Međutim, na osnovu snimka ne može da se zaključi ni koliko je star Mladić, a ni u kakvom je zdravstvenom stanju.

U emisiji “60 minuta” FTV-a objavljeni su amaterski snimci na kojima se vidi haški begunac Ratko Mladić. Neki od snimaka su, kako pretpostavljaju na Federalnoj televiziji, nastali prošle ili ove zime. Predsednik Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić izjavio je da ni jedan od objavljenih snimaka nije mlađi od osam godina.
Ljajić je na konferenciji za novinare u Vladi Srbije rekao da su objavljeni snimci deo materijala koji je Srbija Tužilaštvu Haškog tribunala dostavila u martu ove godine, i najvio da će Srbija insistirtati na tome da se utvrdi kako su ti snimci dospeli u javnost.

"Plašim se da je namera objavljivanja snimaka da se spreči promena stava Hilandije po pitanju vizne liberalizacije i da se ponovo dovedemo na optuženičku klupu i branimo od oprtužbi da ne činimo sve što možemo da okončamo saradbnuu sa Haškim tribunalom", kazao je Ljajić.


Eksluziva nalik na Kurir ili Alo. Iskreno sam razočaran manipulaciojom Što ovo govorim? Zato što su oni snimci napravljeni u periodu devedesetih, nakon rata u Bosni i ne predstavljaju nikakav ekskluzivni materijal, nešto što do sada nismo znali. Znali smo da je bio pod zaštitom Miloševića i Vojske. Ako neko drugi nije, to je problem njegove neinformisanosti. Jedino što nismo videli snimke, koji su krajnje privatnog karaktera. Istina, posredno se može mnogo toga zaključiti, ali ništa više od činjenica koje su poznate. Lično me ne zanima vojaersko zadiranje u privatan život Mladića i njegove porodice, slavlja, guslanje i rodbina.. Kako je dotični okrivljen za zločine protiv čovečnosti i kako je kost u grlu srpske vlasti, ali i regiona koji željno iščekuje njegov transfer u Hag, želja za saznanjem detalja iz njegovog života je uvećana, što jeste normalno. Ali nije normalno da se neki voditelj onako populistički ponese, da navijački objašnjava gledaocima kako Srbija čuva zločinca, pa sve to poptkrepljuje debilnim snimcima koji se već nalaze u Hagu. Gledaocu je nametnuto mišljenje da se Mladić danas baškari po beogradskim ulicama, da džogira, kupuje burek u pekari i da živi sasvim opušteno. Do 2000. verovatno, posle sigurno ne. Da nam je ponudio neke snimke iz rata, neke snimke koji podsećaju na zločine, ubistva i progone, prvi bih mu skinuo kapu. Ovako, mogu samo da mu poručim da se *ebe zajedno sa Mladićem!

Šta smo videli od ekskluzive? Videli smo snimke iz devedesetih godina. To svedoči i VHS kvalitet snimka, moda koja je bila prepoznatljiva u tom periodu (posebno one odvratne šarene trenerke, kravate i krojena odela), ali i samo događaji. Snimak sa sahrane ćereke je iz devedesetih, jer se Mladićeva ćerka ubila pre petnaest godina. Gledali smo babe i rodbinu za koje me zabole, Perišića i Tolimira koji su u Hagu i ništa novo. Da, bila je i partija stonog tenisa i šetnja Mladićeve ćerke i žene po kasarni, što nikako ne može da nas navede da se radi o skorijem datumu. I na kraju krucijalan dokaz iz 2008. godine. Na nekoj planinčini, sa štapom u ruci, ali ne staračkim štapom prepoznatljivog oblika, već nekim štapom koji je deo grane, verovatno isečen u šumi. Mladić u nekom društvu, neko govori sa ćerkom, ali ostavimo to po strani. Bacaju grudve na njega, a on, "oronuo", ali ipak uspeva da munjevito reaguje kako bi izbegao grudve, što nikako ne ide u prilog "gerontološkoj teoriji". U trenutku kada kamera zumira, što bi moglo da bude od pomoći pri definisanju svega što se snimkom htelo dokazati, predstava se prekida, a voditelj, onako sablaznut, kaže da je to to. Uzmite bensadine. Večeras u snovima dolazi niko drugo do oronuli Mladić, sa sve štapa.
Ma čisto *ranje! Ništa gore nisam video u životu. Ovakvog novinara bih sa Mladićem u Hag. Da se bolje upoznaju i razmene kasete. Možda i neku salvetu. General je bio strastveni sakupljač salveta.

Da me neko pogrešno ne shvati, Mladića smatram zločincem koji nikako ne sme da prođe bez suđenja i zaslužene kazne. Poznato je svima, pa i ljudima koji su mnogo merodavniji od ovog ekskluzivca sa federalne televizije BiH, da je režim Slobodana Milođevića čuvao Mladića. ali i ostale haške begunce. Istu politiku je nastavio i Koštunica. Vlada Srbije se trudi da završi ovu hašku priču i sprovede neophodne reforme u Vojsci Srbije. Rezultat nije baš najbolji. Ili se ne može, a možda i ne sme, ali se ne stoji. Drštvo Srbije kao i Vojska, moraju se suoči sa zločincima i svim onim što ga personifijuje. Spone sa tim ratnim generalima i politikom uvek opstaju. Službe su ostale netaknute i to je naš najveći problem. Zločin na Topčideru i ubistvo gardista jeste eklatantan primer da tu nešto mnogo smrdi. Društvo nam se raspada od smrada koju proizvodi TAMNA STRANA SRBIJE čiji je Mladić reprezent. Oni su tu, iza nas i sa nama. Sve dok ih ne eliminišemo iz sfere uticaja osećaćemo posledice. On mora u Hag i tu nema spora. Neka tamo dokaže nevinost.

Odgledali smo snimke, ali je mnogo gorčija ona senzacionalistička furija iza koje se samo krije tendencioznost koja ne može biti od koristi pomirenju u regionu. Užasno loša režija koja će samo produbiti granicu među ljudima. Zar nam je to potrebno posle svega?

Miris baruta i plava kosa

U jučerašnjem izdanju Kažiprsta gost Danice Vučenić bio je Bruno Vekarić. Zanimljiva tema. Tužilaštvo za ratne zločine će započeti istražne radnje u cilju prikupljanja dokaza protiv svih novinara i urednika medija koji su tokom devedesetih svojim izveštavanjem doprineli da se stvara atmosfera mržnje i netolerancije. Obuhvatiće sve one koji su sa ponosom izveštavali sa ratišta, pričali nam izmišljotine u udarnim terminima, navodili i podstrekivali da mrzimo celi svet. Ako ćemo pošteno spisak je podugačak. Treba dobro pročešljati svu arhivsku građu. Svi oni redovi u novinama, svaki snimak sa RTS-a, sve je to jako bitno za ovaj proces.

Lično bih voleo da se na listi nađu neki od plejade režimskih „novinara“, a posebno oni iz Politike ekspres i Večernjih novosti. Šta li danas rade? Pita li se iko osim nas, koji smo po svemu sudeći osuđeni na nezaborav. Odjeci i reagovannja, specijalni dodaci Dnevnika RTS-a, Nino Brajović sa borcima svako veče, Miodrag Popov sa ogrlicom od dečijih očiju (naravno srpskom), Vučelić, Spomenka, Minović, Miki Vujović...Milijana Baletić. E, tu zastajemo. Iz prostog razloga zato što sam je juče gledao na TV-u, u nekakvom duelu sa Zoranom Ostojićem.

To je ona stara Milijana, sa istim autfitom kao za vreme rata - kako to primeti Ostojić. Loknasta kosa, vilica koja je u grču, bez maskirne uniforme, ali i dalje u formi. Za svoj komentatorski posao sa ratišta ona nema nikakvih zamerki. Ona stoji iza svake reči. Kada je tako, voleo bih da Vekarić i tužilaštvo krene, pa nek se istraži do kraja. Neka krene od gospođe Baletić. Sigurna je u svoju maskirnu nevinost, pa neka tužilaštvo krene od tzv "lakših" slučajeva.
Jednom se crta mora povući.
















Osvrt Milijane Baletić na njenu ratnu ulogu:
"Ne kajem se ni zbog jedne izgovorene riječi"

среда, 10. јун 2009.

Gađenje

Predsednik G17 Plus Mlađan Dinkić zapretio je juče izlaskom iz Vlade Srbije u slučaju da DS na beogradskim opštinama Voždovac i Zemun formira vlast sa SNS-om! Dinkić je rekao da će, ako se to desi, „demokrate" morati da traže nove partnere na svim nivoima vlasti. Mlađan Dinkić kaže da bi radije bio opozicija nego koalicioni partner naprednjaka Tomislava Nikolića. Lider G17 plus najavljuje da će ukoliko se DS odluči na saradnju sa Tomislavom Nikolićem, njegova stranka napustiti vlađuću koaliciju.

Sve ono što sam pisao u prethodnim postovima govori u prilog trenutnom redosledu dešavanja među strankama. Dinkić simulira nekakvu političku doslednost, čistotu, a takva kategorija ne postoji u srpskoj politici. Kako je oseto da je DS spremna na ovaj korak koji bi za njegovu stranku G17+ značilo ispadanje iz vlasti, Dinkić preventivno puca. Ko zna, možda nekoga i pogodi. A šta je u svemu tome istina? Sigurno nije to da se Dinkić preko noći bacio na postulate poštenja, već je to da se očajnički bori za vlast i privilegije. Setimo se da je dotični od 2000 u vlasti. Ako tome dodamo da iz godine u godinu ima sve manje podrške u biračkom telu, da je na granici cenzusa (ili ispod) ali se provlači tako što u izbore ide sa koalicijom, tada možemo pretpostaviti šta konkretno muči Dinkića. Nije on gadljiv na vlast, makar ona bila sa radikalima. Njega muči to što je provaljen i što mu se drma. Znao je dotični da ruši Đinđića, srušio je Živkovića, Koštunicu i sada pokušava da nekom lažnom čistotom namakne sebi koji poen . Kao gadljiv je na Nikolića. Jbt, poverovao sam.
Sutra, da njemu i njegovima ponude mesta koja im obezbeđuju finansijsku moć napravio bi neku kaskadu, nekakav lex specijalis ili podršku takvoj vladi. Osećati gađenje je normalna, fiziološka pojava, najčešća od manjih neprijatnosti za vreme trudnoće. Prolaznog je karaktera.


уторак, 09. јун 2009.

Postizborna zebnja

Rezultati na Voždovcu i u Zemunu nisu ono što smo očekivali i planirali i očito je da nije bilo dovoljne zainteresovanosti građana. S druge strane, u Kosjeriću smo imali bolje rezultate jer je izlaznost bilaveća. Sada, s kim ćemo formirati vlast zavisi od konačnih izbornih rezultata, ali se nadamo da ćemo imati većinu za formiranje vlasti u Zemunu i na Voždovcu sa strankama s kojima imamo većinu na nivou grada. Ako to ne budemo mogli, razgovaraćemo i s drugim strankama. Poznato je da DS može da sarađuje sa svim strankama osim sa SRS-om - kaže Predsednik Izvršnog odboraDS-a Marko Đurišić

Stvarno mi nije najjasnije gde se odvija život ovdašnjih političara. Na kojoj planeti, galaksiji? U Srbiji, zemlji u koju se uvek i na svakom koraku kunu, ne žive. Đurišić predstavlja vladajuću stranku i po prirodi stvari trebalo bi da je informisan o raspoloženju među građanima. Frapantno niska izlaznost, očigledan polarizet i uspon SNS, jesu razlozi zbog kojih bi se vladajuće stranke trebale zamisliti. DS gubi na Voždovcu posle 15 godina dominacije. Očigledno da je neizlaznost birača dokaz da više ne prolazi "Glasanje za manje zlo". Makar je to slučaj sa mnom. Nema više. Bio sam i previše patriotski nastrojen pa sam glasao po tom principu.

Juče sam napisao da je saradnja DS i SNS izvesna, a danas sam već siguran da će tako biti. Makar to bila i podrška manjinskim vladama u Zemunu, odnosno Voždovcu. U vodu su pale devedesete i sve ono što (još uvek) za mene personalizuju vodeći ljudi SNS. Lako je većini u vodećim strukturama DS da se pomire, izljube i ne trepnu dok potpisuju neki koalicioni dogovor sa Nikolićem i Vučićem, jer su tokom devedesetih spavali ili su pravili biznis, dok smo mi bili meso u prvim redovima. Ja sam naivno verovao da postoje dve strane. Mi i oni. I veliki ponor između nas. Taj ponor je nestao ubistvom Đinđića, a po svemu sudeći nas je progutao. Izgleda da smo nestali, a da to nismo ni primetili.

Reći će neko da je to neminovnost i da pomirenje/saradnja mora da se desi. Ja na taku bljuvotinu ne želim da pristanem! Razlozi su sasvim jednostavni. Takvi koji propagiraju miks svega i svačega zaslužni su što je došlo do povratka svih tih mračnjaka devedesetih i što danas koaliciju sa njima predstavljaju kao jedino moguće rešenje. Dali su im šansu da se povrate tako što su se izmotavali sa parlamentarizmom, što su se vukli sa sumnjivim licima, primali darove i smešili se u njihovom društvu. Zato što ih je pohlepa nadvladala pa su zaboravili na probleme običnih ljudi. Zato što ne znaju koliko im je dosta i što ne žele da stanu u otimačini. Takvi postupci su doveli do toga da pojedinac shvata da mora da traži izlaz i promene, pa "lakirani radikali" - SNS ispadnu kao odlična alternativa. Treba dodati i one koji su na svakom mestu pljuvali po Zoranu Đinđiću, misleći na Koštunicu i njegovu ekipu. Oni su sistematski rušili Zorana. Kabinet predsednika Koštunice je izgledao kao fabrika odakle se proizvodila negativna atmosfera i štancovale afere. Ljiljana Nedeljković, Aco Tomić, Rade Bulatović, Gradimir Nalić, Aleksandar Tijanić. Željko Cvijanović... kakav spisak. Crvene beretke i Legija su bili izvan zgrade. Oni su bili tu da deluju psihološki i "autoritativno". I posle svega toga KOHABITACIJA.

Nema više vere u bolje. Bio bih stvarno glup kada bi pomišljao da je sa ovakvima to moguće. Rekao sam i ponavljam, vera u bolje je izgubljena 12. marta 2003 godine.


Za zaboravne i one koji žele da se mire


понедељак, 08. јун 2009.

Postoje li ideološke razlike u srpskoj politici?



U beogradskim opštinama Voždovac i Zemun najviše glasova na vanrednim izborima uzeli su "naprednjaci" - Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić, kao predstavnici odbeglih radikala, kvazi liberalni radikali - fašisti u fraku - Koštunica u drugom izdanju ili Šešelj na sedativima. U opštini Kosjerić, takođe u izbornoj trci, ZES je imao više glasova od pomenutih. Nastanak ZES-a u potpunosti je razbio sve iluzije, nadanja i razmišljanja na temu da DS ima dodirnih tačaka sa onom strankom koju je nekada vodio Zoran Đinđić. Od dana kada smo gledali sagu o pomirenju SPS i DS, od priče da te dve stranke dele isti bol više ništa nije isto. I ne sme da bude! Granica se mora napraviti. Makar granica dobrog ukusa koja će nas distancirati od splačina ovakve vrste.

Pitao sam se šta misli Tadić dok je izgovarao ove pomirljive parole, dok se ljubakao sa Dačićem i dok je tražio oprost od one politike DS-a, od koje se on kao od gubavca ograđuje. Ima li smilsa razmišljati na ideju političke ideologije srpkih stranaka? Mislim da nema, jer se dokazuje da svako može sa svakim i da je jedina stvar oko koje se okupljaju novac. Pohlepa za funkcijama i društvenim uticajem bacila je pod noge svako razmišljanje na temu ideoloških razlika.

Radikali i socijalisti su svojevremeno imali zajednički nastup pod nazivom Vlada narodnog jedinstva. Danas, ljuti neprijatelji DS i SPS, ljube se i prave zajedničku strategiju za srpsku budućnost. Možda bi sve mogao da shvatim, ali onaj BOL ne mogu i NEĆU! Na lokalnom nivou prizori su još sablasniji. Odbegli radikali pod imenom SNS imaju sasvim solidne kontakte sa DS. Čak se i pominje mogućnost saradnje DS i SNS na republičkom nivou, ukoliko bi G17 izvisio za mesto u vladi. Iskren da budem, G17 smatram štetočinskom i manipulatorskom i ne verujem im ništa. Kada se setim Dinkića i žalopojke pred izbore, šoljice za kafu i polovan automobil, spopadne me neverovatna muka i stvarno mi nije dobro. Ne postoji finansijska baza u kojoj ove krtice ne obitavaju i rovare. Zašto me neverovatno podsećaju na JUL. Baš me čudi.

Da se vratim na temu izbora.

Vučić je naglaso da "nije moguće da se desi da naprednjaci ne kapitalizuju pobede u Zemunu i na Voždovcu" i ne formiraju lokalnu vlast. U Zemunu, posle polovine prebrojanih listića, SNS je osvojio - 32,95, lista "Za evropski Zemun" 27,66 odsto glasova, a SRS 11,75. Odbornike će imati i koalicije oko DSS-a i SPS-a, kao i Lista za toleranciju Rasim Ljajić. Izborne komisije danas do 20 časova moraju proglasiti konačne rezultate.

Ipak, Rasim mi je najveće prijatno iznenađenje:-)))
Da li će se radikalna braća pomiriti i sa još nekim, a po svemu sudeči da je to DSS napraviti vlast u Zemunu, ostaje da sačekamo. Ipak, Za evropski Zemun, sa svojim glasovima, im se nameće kao partner. Garantujem da je ovo probni balon. Ako se desi da zajedno formiraju vlast SNS i ZES znajte da smo progutali mamac. To će biti lakmus papir republičkog parlamenta.
Živi bili pa vidjeli...


Zločin bez kazne



Prema veštačenju obavljenom u državi Mičigen, po zahtevu beogradskog Okružnog suda, gardiste je ubila treća osoba. Taj izveštaj poklapa se sa nalazima nezavisne komisije koja je utvrđivala okolnosti pod kojima su dvojica gardista nastradala.


Prema zvaničnoj istrazi, kojom je rukovodio sudija Vuk Tufegdžić utvrđeno je da je jedan vojnik ubio drugog, a potom izvršio samoubistvo. Tufegžić ni posle ekspertize ne odustaje od tih tvrdnji. Gardisti Jakovljević i Milovanović stradali su 5. oktobra 2004. dok su bili na straži u kasarni na Topčideru. Prema prvim podacima koje su tada saopštili Ministarstvo odbrane SCG i vojnoistražni organi, u pucnjavi je ispaljeno 20 metaka, a oba vojnika poginula su od rana zadobijenih od metaka ispaljenih iz puške koju je zadužio Milovanović. Posle su krenuli sa već isprobanim metodama manipulaciije, pa smo mogli da saznamo i o psiholočkim stranama poginulih i sve ono najgore i najogavnije koje je ljudski um, onaj patološki i izopačen, spreman da izmisli u ovakvim momentima.

"Zato su morali da poginu i da tu tajnu ponesu u grob. Sve ostalo što su nam pričali samo je bacanje prašine u oči. Teže mi je što su mi sina proglasili ubicom i samoubicom nego što sam ga izgubio." - Petar Milovanović, otac ubijenog vojnika Dražena


Srpska služba, bilo vojna ili civilna, kroji život u ovoj prćiji po svojoj meri. Nije nikakva novina da je služba kapa svih dešavanja. I ovog! Sklon sam da verujem da je tako. Odmah nakon ubistva gardista mogli smo da čujemo glasove koji govore, ili makar daju naznake, da se u toj kasarni krio niko drugi do Ratko Mladić. Postojala je i priča da je obezbeđenje Mladića pucalo na gardiste koji su videli ono što svakako nisu smeli. Tragovi - svedoci od te večeri su uklonjeni. Gardisti su mrtvi. TAMNA STRANA SRBIJE vuče ovo društvo na dno! To su svi oni kojima nije stalo da progledamo i da se umijemo od blata koje nam se godinama kupi po obrazima. To su svi oni koji ne dozvoljavaju da speremo krv koju su baš oni prolivali nevinima, a svima nama bacali u oči, da zajedno podnesemo teret zla i užasa. I uvek su tu. U svakoj instituciji verno prate da sve ide po planu. Da ne ugledamo dan. Već samo tamu u kojoj takvi mogu da egzistiraju.

Onog momenta kada je Srbija počele lepo da izgleda, da pozitivno razmišlja i da se oporavlja od desetogodišnjeg pakla u kojem se nalazila, TAMNA STRANA SRBIJE je reagovala. Ubijen je Đinđić i mrak se nadvio nad nama. Preko noći se sve promenilo, došli su mračnjaci na vlast. I danas je suton, bez obzira što mnogi misle da nam je u neku ruku svanulo...