уторак, 07. јул 2009.

On i mi

Verovatno ste primetili da su nam gradovi u poslednjoj nedelji dobili prepoznatljiv logotip na većini zidova i ostalog slobodnog prostora za konverzaciju sa masama. Ukoliko niste, ili, ukoliko ne volite da pratite pojave ovakve vrste, morate obratiti pažnju. Vredi. Vladimir Putin, oličenje čelične zavese koja je spuštena nad Rusijom i paradigma uskogrudnog KGB mentalnog sklopa, serBski patriJota (makar rulja tako misli) i potencijalna legenda nekog novog epa i liričkog ciklusa u Srbiji. Zaista, količina gluposti koju je moguće primetiti u ovoj zemlji dostiže frapantne razmere.

Idejni tvorac ovog retardiranog čina ocrtavanja Putina po Srbiji je pokret 1389. Šta je to što nagoni pojedinca da razmišlja na ovakav način? Da li je sve ovo uticaj višegodišnje propagandne devastacije ili je ovo samo deo jednog genetskog koda većine? Deo bića onih koji strastveno prepričavaju svaku bljuvotinu ovdašnjih tabloida, koji veruju u veliku svetsku zaveru, ali nikada ne preispituju sopstvene i kolektivne greške. Šta je ovim postignuto i šta se mislilo potignuti, pitanje je na koji bi odgovor moglo dati neko društvo najeminentnijih psihijatara, andragoga, antropologa i patologa, jer je očigledno da putinizacija zahteva multidisciplinaran pristup.

Da li je moguće da je neko pomislio da će putinov portret uplašiti nekoga i da će promeniti novi svestski poredak, srušiti Vladu Srbije, vratiti nas na Kosovo? Kakvi su to retardi kada prizivaju kolonizaciju Srbije Rusijom? Kome treba KGB špijun na fasadama i šta se dobija sa tim stvarno ne razumem. Razumem samo to da će proći mnogo decenija da bi se oslobodili nasilne destrukcije u načinu razmišljanja pojedinca, mada sve više ne verujem da je to moguće. Ovaj primer je dokaz da se Srbija ne menja dok svet odlazi daleko od nas, a da je mentalitet uskogrudosti i nekritičnosti nešto na šta smo osuđeni. Mi koji to nismo trpimo silu većine. Nas normalnih je manje i to je naš hendikep.

Нема коментара:

Постави коментар