понедељак, 19. октобар 2009.

Đavo vreba


Srbija, oktobar 2009. godine. Pravednički san je omamio njene stanovnike. Spavaju ko' zaklani. Noć pred lokalne izbore i dva dana pred istorijski dolazak Medvedeva. Jebeno vreme, reklo bi se. . Negde oko pola 4 posle ponoći. Gluvo doba. I dok pravednici sanjaju koga će sutra zaokružiti na vanrednim izborima u Vrbasu, dok se sa ženama guraju po krevetu i greju guzice, đavo ne da mira. Ne voli lepotu. Opet zajebava poštene. Izdrkava se nad napaćenim građanima. Ne bi bio đavo da je bolji. Jebo ga otac bezobrazni.

Već u 4 h izjutra zvone telefoni po selu. Hitnost i specifičnost situacije na terenu opravdava ovaj mali, nekulturni nokturno.

Buda baba (NN zajebant): Alo, dobro veče. Oprostite što vas uznemiravam, ali veoma je bitno da vas podsetim da je sutra glasanje.

Sredoje (paor i simpatizer SNS-a): Alo ko je to tamo? (potpuno konfuzno)

Buda baba (ohrabren): Rekoh dobro veče, ili dobro jutro, kako vam je drago; mene interesuje jeste li zaoštrili olovku za sutra?

Sredoje (ljutito): Ma idi bre čoveče u PM, šta me koji qrac zoveš u ovo doba?

Milka - Sredojeva supruga: Jel to Žika u vezi one livade?

Sredoje (ljutito): Idi bre ženo u krevet i nemoj da me nerviraš! Šta se mešaš? Ovo su muška posla.

Buda baba (diplomatski): Sredoje, bez preterivanja, ali ovo ste sjajno objasnili supruzi. Svaka čast! I ja sam za čvrstu ruku unutar porodice. Treba da se zna ko je glavni. Sve čestitke (pljesak preko telefonske linije)

Sredoje (ljutito): Ma koga bre ti zajebavaš!? Reci šta ti treba i pusti me da spavam.

Buda baba (potuljeno): Srele, sutra je glasanje. Oni žuti hoće da vas prevare. Obećavaju i ništa ne ispune. Evo, i mene su par puta žednog preveli preko vode, a šta će tek vama da rade to ne smem ni da pomislim (umire od smeha, ali se vešto skriva)

Sredoje (odrično): Ma znaš šta, ukapirao sam ja da je to tako, nisi morao zbog toga da me zoveš. Bre, nisi se ni prestavio. Ne znam s kim pričam.

Buda baba (konspirativno): Ovde Stefan, predsednik mesnog odbora SNS. Vaš novi komšija.

Sredoje (zbunjen): Ahaaa

Buda baba (navalentno): Zato sutra pamet u glavu! Bez greške, pa da se veselimo posle svega.
Sredoje (pomalo uplašeno): Važi bre! Nema da brineš.

Buda baba: Ajd zdravo i snivaj mi mirne snove Sredoje.

Sredoje: Oću brale, hvala ti.

Do jutra je pola sela bilo budno. Pročuo se glas u medijima da je u toku noći bilo lažnog predstavljanja. Aleksandar Vučić je primetio da su to bili besprizorni pozivi od isto takvih ljudi i da se u tim časovima, u selima, zove samo po jednom pitanju.
Suviše morbidno za pominjati.

Rolovana ćureća šunka sa prelivom...














Tačna satnica dolaska ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva u Beograd i dalje se drži u strogoj tajnosti. Nadležni najavljuju najviše bezbednosne mere. Poznato je i da će pojedine ulice u glavnom gradu biti privremeno zatvarane, ne samo za vozače, već i za pešake, i to na Novom Beogradu i u centru grada.

Nekada je 19.15h bilo rezervisano za nas, decu SFRJ. Bezbrižnog li vremena. Kada danas pogledam na sve što me je tada umaralao i zabrinjavalo do đe mi da prsnem od smeha. Sve je to bilo tako slatko. Pa i crtani filmovi koji su se emitovali u terminu od 19.15h. Danas je sve drugačije. I crtani filmovi nisu kao nekada. Hipertenzija, zasićenost, posebni kanali... nema tu draži. Još je gore kada vam politički život postane jedan realan crtani film, gde smo svi mi učesnici, hteli mi to ili ne.

Medvedev dolazi u Srbiju, a establišment se rastrčao na sve strane kako bi pokazali majčici Rusiji najlepšu stranu sestrinske Srbije. Bilbordi, farbanje fasada, obnavljanje i šminkanje spomenika i po pravilu konspiracija; rezime su priprema za najdražeg gosta. Što se tiče građana Beograda, i dalje se ide na princip "Ko vas jebe". Na posao možete otići, a kako čete se vratiti to je pitanje. Ostatak Srbije se neće smarati. Osim propagande, koja će biti veoma aktivna. Kako mene zabole što dolazi Rus i kako njegovu zemlju ne smatram za prijateljsku u meri koju nam žele dokazati rusofiličari u Srbiji, posmatraću sve sa distance i sa gađenjem. A, šta drugo?

Hteo bih da primetim da konspiracija nije u potpunosti sprovedena i da je siže gastronomskog dela posete procureo u javnost.

Predjelo

- Rolovana ćureća šunka sa prelivom od patlidžana i ajvara na vitaminskoj salati
- Gratinirane palačinke od heljde sa mladim sirom i sosom od mirođije

Glavno jelo

- File smuđa sa barenim povrćem
- File minjon sa grilovanim povrćem i sosom od borovnice
- Zelena salata

Desert

- Tufahije

Vina

- belo: „šardone", vinarija Radovanović
- crveno: „aurelijus", vinarija Kovačević


Konkretno, nema šta. I veoma probirljivo. Sos od borovnice jbt. Kakva sprdačina.
A, tek kada se establišment rastrči pred kamerama. Pa opozicija, pa Koštunica i Nikolić, pa Ivana Žigon, pa Siniša Kovačević, Kusturica, NSPM, Obraz, Dveri, 1389, BIA, KOS, VBA, JSO, SAI, SRS i pun kurac skraćenih db ispostava, svi, svi, svi će biti srećni, a ja ću čekati samo da nam svane. Ne sutrašnji dan, već neki drugi dan u kojem ću se zaista osećati slobodno, a ne kao pacov pred vivisektivnim zahvatom od strane doktora Medvedeva.

петак, 09. октобар 2009.

U rupi Vojislava Koštunice


Nekako izneneda, posred čela, nenajavljeno i (razume se) munjevito, opiči me vest u kojoj saznajem da je veliki Nebojša još uvek aktivan. Iako je kao čovek, nikako kao političar, imao par gestova za koje mu skidam kapu, sama činjenica da još uvek grčevito brani svaki potez Vojislava Koštunice me iritira. Dovoljno intenzivno da sopstvenu muku ne mogu tako lako da savladam. Svoju bravuroznu pojavu Nebojša je eksponirao u ekspanziji vlasti DSS tokom 2004 i dalje, dok nam u neku ruku nije malo svanulo njihovim odlaskom u politički prikrajak. Onda kada je Vojislav vratio mandat narodu, a ovaj ga zajebao. Teško se zaboravljaju te godine. DSS, njegova vladavina i sav taj narodnjacki bekgraund, ta prljavština ruralnog, seljačkog i džiberskog, svo to iživljavanje nad građanskom Srbijom, posebno zaostavštinom Zorana Đinđića i njegovo ponovno ubijanje, zauvek su ovu skupinu stavili u korpus negativaca, mračnih tipova koji ništa dobro ne žele našem društvu.

U svom tom čemeru Nebojša nam je pisao poeziju vrednu pomena. Ultimativni hit "SEMENA", ohhh... strašno je i sećati se takvog debakla svesti. Evo i ključnih momenata:

Teku i setva i žetva, selice dolaze i odlaze u beskrajnim ponovcima, kipti, šiklja, žeže.
U meni uzvrjalo, oplodih sam sebe, usadih si seme života, i poče iz mene da niče.
Propupeh, prolistah, izdžikljah, razgranah se, pa se ne vidim, ne mogu da se pojmim,
ne sagledavam se, ne prepoznajem, od kose mi krošnja, od udova grane i stabla.

Tako se razmišljalo te plodne 2005. godine. Danas je Bakarec konkretniji, bez pesničke metafore, bez samooplodnje, nikada bliži postulatima mitinga za odbranu Kosova i prebrojavanju izdajnika.

Убиство француског навијача Бриса Татона (за које су оптужени овдашњи навијачи) је искоришћено да се створи хистерија и рашири мржња Друге Србије према онима које они сматрају својим највећим непријатељима. Убиство је искоришћено и за обрачун са свима који су били против парадирања група које окупљају малобројне припаднике сексуално оријентисане према истом полу. Постоји консензус Друге Србије и многих политичких странака, које су сада окупљене у једноумној и свемоћној власти, најмање осам година, да су њихови највећи непријатељи Војислав Коштуница и ДСС. И када су на власти и када нису. И да су ДСС и Коштуница дежурни кривци за све.
Lako je Bakiju da bude protiv paradiranja LGBT populacije. Možda bih i ja tako razmišljao da mogu sam sebe, ali ne mogu i ne želi to da radim. Da uozbiljim stvar. Ovaj glas samo dokazuje da je Srbija DSS-a ona najcrnja Srbija koja nas čeka. Nacionalizam, slepilo, uskogrudost, neprosvećenost mladih ljudi u ovom društvu dostiže frapantne razmere koje je sve teže suzbiti. Ako napravimo paralelu i vidimo da se slične stvari, misleći na huliganstvo na sportskim dešavanjima, događaju i u najbližem okruženju, a sa kojim mi imamo specifične veze, posebno one loše konotacije, sasvim je jasno da je stasala neka nova generacija koja će u svojoj osionosi učiniti sve što zamisli. Zločin postaje relativizovan, jer političari mlade junoše koriste kao svoju prethodnicu. Oni koji čine zamišljeno. Bris Taton će na kraju ispasti kriv. Reći će neko, možda ne eksplicitno, ali će svakako provući: "Šta je koji qrac tražio tu?"
NSPM odavno provlači tu tezu. Naša deca su zlatna. Sve sami Obilići sa čistim obrazom.
To je naša budućnost.