Bajden u Beogradu
Bajdenov dolazak u Beograd je sa aspekta ponašanja srpskih političara potpuno je komičan. Imate vlast koja se na sve načine trudila da se pokaže kao dobar domaćin, što i treba, i opoziciju koja je kritikovala takvo ponašanje. Za desničare sam znao kako će reagovati. Radikali su se pojavili na zasedanju parlamenta u Sheshel t-shirts, dok je gospoda iz DSS, na čelu sa Samardžićem izgledala kao skupina Štrumpfovi. Iza velikog štrumpfa Samardžića, čučali su Aligrudić (Đenka), Šrmaz i neka druga liga poslanika. Ukazali su na činjenicu da je Kosovo Srbija i da sa njima o tom pitanju neće biti nikakvih dogovora.
LDP i njen predsednik su takođe kritikovali vlast. Ovog puta je Čedomir nosio crno odelo i (ničim izazvan) krem mokasine, tako da svo trabunjanje i mršenje muda, kako bi trebao da izgleda doček velikog Bajdena, padaju u vodu. U poslednje vreme ova stranka i njen predsednik nemaju elementarnih dodirnih tačaka sa reaknošću. Izgleda da im nije dobro.
Tadić se, kao glava porodice vlasti, držao kosovskog kursa. Pitanje Kosova neće imati reperkusija na odnose između SAD i Srbije. Valjda će tako biti. Bio je i Mirko (šef sale). Sa Bajdenom i u društvu Ružice Đinđić bio je na mestu gde je ubijena nada Srbije. Zoran Đinđić. Svako upoređivanje ova dva premijera je Zoranovo skrnavljenje. Zato ćutim.
Za mene je ova poseta samo još jedan dokaz da se najvećoj svetskoj sili i očiglednom kreatoru svetske politike i dešavanja ne moše prkositi. Svi pokušaji da se nešto tako učini dovodili su do katastrofe. Devedesete su bile idealan prikaz takve neodgovorne politike. Danas je vreme svođenja bilansa stanja i svaki pokušaj da se vratimo unazad kako bi ispravili greške je nelogičan i nemoguć. Naravno da mi se ne sviđa hegemonistička spoljna politika Amerike. Ne postoji niko ko bi mogao da podrž svaki sukob i rat koji se uvek vodi daleko od očiju američke javnosti i američkog kontinenta. Milijarde dolara pokreću vojnu industriju Amerike, a ovakve ratne igre su idealan način da sve ostane kao i do sada. Pod punim kapacitetima.
Danas je Bajden na Kosovu. Zemlji koja je ustvari predmet spora između Amerike i Srbije. Uložili su amerikanci mnogo, tako da je suludo očekivati da će "revidirati" spostvene stavove. Administracija Bila Klintona je bombardovala Srbiju iz razloga humanitarne katastrofe na Kosovu. Istina je da je bilo svačega na teritoriji ove pokrajine. Samo one hladnjače po Srbiji su dovoljne da shvatimo kako se i na koji način ratovalo protiv terorista. Međutim, ni albanska strana nije bila imuna na zločine. Nemojmo da idealizujemo nešto što je mnogo daleko od idelnog i poštenog. Ako želimo pravdu - učinimo je dotupnom za SVE žrtve.
Žrtve ne poznaju naciju. To je bar jasno.
Politika Amerike se neće menjati. Možemo da očekujemo da bude i gore.
Gledajući Danijela Servera, potpredsednika vašingtonskog Instituta za mir, uhvatio sam sekvence mogućih scenarija nekog budućeg vremena.
Da se razumemo, ja nisam nikakav obrazovsko-dveranski ideolog nadolazeće apokalipse. Muka mi je od tih paranoičara koji su svemu vide neprijatelja i potencijalnu opasnost za srBstvo i otočestvo. Želim samo da pravedno cenim. Nadam se da to i činim.
LDP i njen predsednik su takođe kritikovali vlast. Ovog puta je Čedomir nosio crno odelo i (ničim izazvan) krem mokasine, tako da svo trabunjanje i mršenje muda, kako bi trebao da izgleda doček velikog Bajdena, padaju u vodu. U poslednje vreme ova stranka i njen predsednik nemaju elementarnih dodirnih tačaka sa reaknošću. Izgleda da im nije dobro.
Tadić se, kao glava porodice vlasti, držao kosovskog kursa. Pitanje Kosova neće imati reperkusija na odnose između SAD i Srbije. Valjda će tako biti. Bio je i Mirko (šef sale). Sa Bajdenom i u društvu Ružice Đinđić bio je na mestu gde je ubijena nada Srbije. Zoran Đinđić. Svako upoređivanje ova dva premijera je Zoranovo skrnavljenje. Zato ćutim.
Za mene je ova poseta samo još jedan dokaz da se najvećoj svetskoj sili i očiglednom kreatoru svetske politike i dešavanja ne moše prkositi. Svi pokušaji da se nešto tako učini dovodili su do katastrofe. Devedesete su bile idealan prikaz takve neodgovorne politike. Danas je vreme svođenja bilansa stanja i svaki pokušaj da se vratimo unazad kako bi ispravili greške je nelogičan i nemoguć. Naravno da mi se ne sviđa hegemonistička spoljna politika Amerike. Ne postoji niko ko bi mogao da podrž svaki sukob i rat koji se uvek vodi daleko od očiju američke javnosti i američkog kontinenta. Milijarde dolara pokreću vojnu industriju Amerike, a ovakve ratne igre su idealan način da sve ostane kao i do sada. Pod punim kapacitetima.
Danas je Bajden na Kosovu. Zemlji koja je ustvari predmet spora između Amerike i Srbije. Uložili su amerikanci mnogo, tako da je suludo očekivati da će "revidirati" spostvene stavove. Administracija Bila Klintona je bombardovala Srbiju iz razloga humanitarne katastrofe na Kosovu. Istina je da je bilo svačega na teritoriji ove pokrajine. Samo one hladnjače po Srbiji su dovoljne da shvatimo kako se i na koji način ratovalo protiv terorista. Međutim, ni albanska strana nije bila imuna na zločine. Nemojmo da idealizujemo nešto što je mnogo daleko od idelnog i poštenog. Ako želimo pravdu - učinimo je dotupnom za SVE žrtve.
Žrtve ne poznaju naciju. To je bar jasno.
Politika Amerike se neće menjati. Možemo da očekujemo da bude i gore.
Gledajući Danijela Servera, potpredsednika vašingtonskog Instituta za mir, uhvatio sam sekvence mogućih scenarija nekog budućeg vremena.
Da se razumemo, ja nisam nikakav obrazovsko-dveranski ideolog nadolazeće apokalipse. Muka mi je od tih paranoičara koji su svemu vide neprijatelja i potencijalnu opasnost za srBstvo i otočestvo. Želim samo da pravedno cenim. Nadam se da to i činim.
Glas Amerike: Šta mislite o popularnom evropskom konceptu regionalizacije, posebno u pogledu Kosova?
Server: “Mislim da je regionalizacija, odnosno, decentralizacija, deo solucija širom Balkana i izvestan stepen samouprave na lokalnom nivou je dobra ideja. Medjutim, ne verujem da bi decentralizaciju trebalo legitimo koristiti kao izgovor za podelu Kosova, na čemu Beograd radi u pogledu severnog Kosova i srpskih enklava. Ako govorimo o decentralizaciji onda o tome treba razmišljati u kontekstu dobro definisanog suvereniteta, a zna se da je severni deo Kosova pod suverenitetom Prištine. Govoreći o konceptu regionalizacije, Beograd bi trebalo da ima u vidu da bi taj princip mogao da se primeni i u Preševskoj dolini na jugu Srbije, a ako bi Republika Srpska stekla pravo na otcepljenje od Bosne i Hercegovine, onda zašto ne bi i Sandžak u odnosu na Srbiju?”
Najava ili pretnja? Svi scenariji su mogući. Po svemu sudeći Kosovo nikada više neće biti deo Srbije. Presedan ovakvog tipa nije smetao američkim političarima da stvore ovu državu. samo danas i nikad više...setite se kako su pravdali newborn Kosovo. Ovo sada je ultimatum. Jedinstvena BIH ili idemo dalje...
Gde?
Gde?
Коментари
Постави коментар