субота, 30. мај 2009.

Tortura iz "naftalina"



Krivica Bajdena je očigledna. Da se nije pojavio ovaj zločinački poduhvat osoba koje se lažno predstavljaju kao svetovna lica ne bi bio otkriven. To se nedvosmisleno može zaključiti čitajući ovo saopštenje Black river crew. Logika da svo zlo potiće sa zapada i danas je često primenjena u javnost. Po tome je i narkomanija ušla na mala vrata preko kulture, evropeizacije, amerikanizacije i svega onog odvratnog što nije u skladu sa mišljenjem ekipe batinaša., ali i stada koje podržava ovakve krvave pirove. Ova genijalna opservacija svetske zavere i mikrokosmos prosečnog Srbina kreće se u sledećem pravcu:

1. Artemije ne daje dozvolu za dolazak Bajdena
2. Bajden aktivira svoje satelite u Srbiji i izbacuje snimak batinjanja, koji ga je toliko mučio svih ovih godina i žuljao po džepovima, u javnost
3. Artemije se brani; ulaže prigovor i etiketira snimak da je iz naftalina, čime je dao do znanja javnosti da to ničemu ne vredi - da mu je istekao rok.
4. Bajden je očigledan krivac za narkomaniju u Srbiji, a batina je iz raja izašla

Javnost je po ovom pitanju polarizovana i to nije nikakva novost. Ništa novo nije ni to da smo mi koji mislimo da je sve ovo sa batinama mučno i nedolično u žestokoj manjini. Specijalne emisije, napisi u novinama, razgovori na ovu temu i smena Peranovića, samo su dokaz da se u ovom društvu dešava nešto morbidno što bi trebalo kažnjavati. SPC se ogradila i smenila Peranovića, što je iznenađenje. Ipak, gorak ukus u ustima nam je ostao. Ništa još uvek nije očišćeno. Treba da se čisti...

U emisiji "Da možda ne" Olivere Kovačević videli smo roditelje osoba koje su trenutno smeštene u Crnoj reci. Naravno, ovde su bili samo oni koji se zalažu da tortura opstane. Ljudi koji javno govore kako njihova deca treba da dobijaju batine. i da su ih oni, ali i porodica, naterali da potpišu ugovor sa batinašima iz Crne Reke, definitivno da imaju problem. Ako ništa drugo imaju problem u komunikaciji sa decom. Vaspitanje im očigledno ne ide od ruke. Zato je valjda lopata tu. Da ispravi greške prošlosti. Kako se u većini slučajeva radi o punoletnim licima, dolazimo do zaključka da se radi o klasičnom obliku PRINUDE. Niko nema pravo, pa makar to bio i roditelj, da natera punoletno lice da potpiše bilo kakav ugovor. Posebno ne ugovor u kojem je jedna od stavki pristanak na zlostavljanje. Sve u korist izlečenja, kako se to u javnosti objašnjava.
Ako uzmemo u obzir da je narkomanija oblik zavisnosti od hemijskih sredstava koja uključuje kompulzivnu upotrebu koje dovodi do fizičke i psihičke zavisnosti, pitam se kako lopata, pesnice i čizma u glavu dovode do ozdravljenja? Imamo lice sa velikim problemom koje pokušava da se izleči, naivno veruje da je sve što piše na sajtu http://www.sretenje.org/ istina. Odlučuje da se podvrgne terapiji. Po rečima štićenika terapija izgleda ovako:

Mlaćenje

"Onaj video-klip je ništa. To je kazna za neki manji prekršaj. Batine traju minimum 15 minuta, ali najgore su one koje traju satima."

"Za mesec dana u Crnoj Reci, video sam preko 20 batina. U drugim odeljenjima batina je manje. Za nekoliko meseci u odeljenju Dvorska kod Loznice video sam batine samo dva puta. Kad iz Crne Reke pređeš u Dvorsku, to ti je kao kad iz pakla pređeš u čistilište."

"Sve što napraviš, moraš da platiš. Kada neko prekrši neko od pravila, oglašava se zvono. Sledi okupljanje u letnjikovcu, u trpezariji ili u tzv. krugu pored letnjikovca. Onda obično bude objašnjenje koga će da biju i zašto. Glavni za batinanje su upravnik Keba, koji je na snimku, i još dvojica-trojica s njim. Kada kreneš da se sklanjaš, da izmičeš, udari te drugi sa strane, pa te u principu bije više njih istovremeno."

"U krug se dolazi kada neko treba da dobije batine, ali i kada nas obaveštavaju o nečemu. Tako da, kada nas pozovu u krug, ti ne znaš šta će se desiti: da li će neko uopšte dobiti batine, da li ćeš ih dobiti ti. A to ti ubija živce."

"Već su me mlatili 10 minuta, a onda su me pitali da li sam tukao roditelje. Rekao sam da nisam, pa su me ubijali još 25 minuta zato što lažem. Da sam rekao da jesam, opet bi me tukli zato što jesam."

"Ti koji te biju, posle se prema tebi ponašaju najnormalnije. On te je danas prebio, a sutra će s tobom da priča kao da ništa nije bilo. Jer te batine su deo terapije."

"Kako reaguju ljudi u krugu? Nikako. Ćute i to je to. Mada, mislim da ljudi vole da gledaju kada nekoga biju."

"Zašto koriste ašov? Pa, ako nekoga udariš u glavu, to se vidi, a oni neće da se vidi. A i u glavu ne možeš da biješ koliko hoćeš. Sa ašovom je drugačije."

"Nisu samo batine. Ljude su vezivali na –20 stepeni za drvo i ostavljali ih tako satima."

"Ja sam zbog pisma koje sam pokušao da doturim svojima dobio 25 ašova."

"Branislav najbolje bije, ali nije loš ni njegov sin Pera. On je martinkama lomio ljudima rebra."

"Meni su izbili umnjak i slomili prst. Ipak, prestao sam da se drogiram."

"Jednog dečka doveli su majka i komšija, kao da se odluči hoće li ili neće da ostaje. On je posle razgovora rekao da neće, ali su ga onda odveli da vidi jednog koji je prethodnog dana dobio strašne batine i bio skroz plav. Dok je šokiran gledao, ovaj novi dobio je šamarčinu i rečeno mu je: ‘Ostaješ ovde.’ I on je potpisao ugovor."

"Najgore batine dobijaš ako pokušaš da pobegneš. Ali, dobijaš ih i za razne druge gluposti: ako se pred pogrešnom osobom požališ na nešto u Centru, ako nekome opsuješ majku, ako zapališ cigaretu tamo gde ne treba, ako dežurnima odgovoriš na neko pitanje, a oni procene da si bio drzak."

Bivši štićenici Duhovno-rehabilitacionog centra u Crnoj Reci u ispovesti nedeljniku VREME

Da li je batinjanje način da dođe do izlečenja narkomana?
Sasvim je jasno da nije i ne može biti. Od ovakvog centra se očekuje da deluje na ljudsku dušu. Ukoliko zaista žele da pomognu ovim ljudima, a pomoć i izlečenje im je preko potrebno, greške se mogu kažnjavati na mnogo humaniji način nego što je batinjanje. Od svetovnih lica se očekuje da svojom pričom ubede čoveka da greši, da mu pokažu drugačiji put,vrednosti , koji za njega može biti suštinski, ukoliko ga ubede u smisao istog. A šta ovde imamo? Imamo crkvena lica koja razgovor menjaju batinama i time nipodaštavaju ono oko čega su se, valjda, sakupili. Imamo užasavajuće ispovesti, torturu i finansijsku dobit.

U Crnoj Reci i tri druga odeljenja koja rade u sastavu tog Centra, nalazi se približno 227 štićenika – na sajtu se navodi da su toliki kapaciteti četiri objekta, a prema informacijama do kojih je "Vreme" došlo, prazni kreveti prava su retkost. Kada to pomnožimo s prosečnom cenom mesečnog boravka, jasno je da otac Branislav mesečno inkasira 79.450 evra. Ako je od ukupnog broja štićenika, u svakom trenutku dvadesetak onih koji ne plaćaju, prihod se smanjuje i iznosi nešto više od 72.000. Od tog iznosa odbijamo šest hiljada dinara po osobi – preračunato u evre, približno 14.000. Sve u svemu, ispostavlja se da Crna Reka mesečno donosi 58.000 evra mesečno, odnosno 696.000 evra na godišnjem nivou. I to, naravno, ako ne računamo depozit i, eventualno, prihod od ustupanja "radne snage" komšiluku.


Lepa para. Baš se ovih dana razmišljam kako da preživim sa bednom platom u bednom društvu, a vidim da kreativnost u Crnoj reci ne manjka. Jbg. Peranović vozi džip ili Yamahu od nekoliko hiljada evra. Ja sam pre nekoliko godina kupio bicikl. To je valjda poštena igra ovog društva. A finansijska policija pravi racije po pijacama i buvljacima. Zaplenjuje i hapsi one koji su u egzistencijalnom problemu. Dok Peranović i dobermani sve to gledaju iz džipa krivac je UVEK neko drugi. Neko izvan ograde rehabilitacionog centra Crna Reka, neko ko nam ne želi dobro. Dobri su samo oni koji ćute i pokorno skidaju gaće da dobiju porciju batina koju su tako skupo platili.
A narkomanija će proći sama od sebe. Pod ovakvom tortutom očigledno da hoće.
A šta će ostati od onih ljudi posle ovakve dehumanizacije i batinjanja?

Posledice.

Нема коментара:

Постави коментар