уторак, 30. јун 2009.

Čestitam vam mir

joksimovic 2015.

Skupština Beograda je postavila nove članove upravnih odbora kulturnih
institucija, a među njima su, na predlog Socijalističke partije Srbije (SPS), estradne zvezde Željko Joksimović i Leontina Vukomanović, glumci Ljubiša Samardžić i Ivana Žigon, pisac Milovan Vitezović.
Sve ovo je realnost. Jedan logičan nastavak pobratimljenja i pogleda na neku srećniju budućnost. Izgleda da je ovo taj pogled u bolju budućnost koju nam je svojevremeno Rundek predstavio. Pa i sam taj spot obiluje jakim dozama ironije i cinizma, dok su političari (u obliku spravljenih lutaka) neizostavni dekor za pomenutu pesmu. Eto, devedesete se mogu lako obristi. Nekome to baš ide od ruke. Da li u ovom slučaju treba razmišljati logično i pretpostaviti da je ovo samo početak? Sasvim je moguće da će tako biti, jer u poslednje vreme, svi ti koji su se naizgled povukli iz javnosti imaju svojevrstan comeback i kao da nas psihološki pripremaju za tako nešto. Da tragedija bude veća, na TV Avala, pre pet dana, video sam biće koje je tokom devedesetih bilo poznato pod konspirativnim imenom Dr. Igi. No, tragika događaja bila je upotpunjena sa jo š jednom predstavnicom patritskog zvuka devedesetih - Beba & Beat street. I tako, podsetili smo se kako je naša tragedija "zvučala". Kako se zvuk puške i topova amortizovao stupidnim melodijama i izraženim patološkim tekstovima. Sve za mlade.

Naravno da svi oni nisu nikada imali veze sa režimom. Dr. Igi se užasava svih tih neprirodnih insiniuacija. On je prosto sablaznut. Kaže da se samo pojavljivao na prijemima Milošević Marije iz kurtoazije. Poštuje vlast i apeluje na sadašnju da ga što češće poziva, a on će se svakako odazvati. Sa svojim najboljim pajtosom Ivanom Gavrilovićem je na tu temu razgovarao i obojica su se složili da je to bila samo pesma. Da, da, pesma stupidne generacije i njihovih predstavnika koji su imali zadatak da ih što više otruju. Jul je kul, pravi izbor i pravo rešenje. Sekund pre, nego što je zamalo pustio suzu, sve nas je podsetio na najveći hit "Oči boje duge", ali i na značaj koji ta pesma ima u srpskoj kulturnoj baštini. I dan danas mu se javljaju zahvalni građani koji su baš uz tu pesmu smuvali ribu i doživeli svoju prvu ekstazu, ali i spoznali svu sreći življenja u Srbiji i tako potvrdili privrženost ideji mladih socijalista, koje je u to vreme (gle slučajnosti) vodio Branko Ružić.

Na kraju ništa. Svi oni su na funkcijama, jer su to zaslužili sopstvenim zalaganjem u devastiranju mozgova srpske omladine, što ih je zauvek udaljilo od nekog normalnog načina života i razmišljanja. Mi danas živimo u vremenu koje je proizvod posledica takvog nezdravog uticaja. Jako dobro se sećam da je tokom devedesetih postojala nekakva protivteža pomenutom načinu života i razmišljanja. Makar sam ja bio deo te underground priče koja je svojim subkulturnim sadržajima bila otpor nezdravom. Vi danas nemate tu branu opštoj dekadenciji, a većina građana ove države nema stav o životu, politici, društvu, pojavama. Hvale se time da ih ništa ne zanima. Možda Dr Igi ima odgovor na tu pojavu. Možda je Ivan prebrzo ušao u krivinu. Sa 200 km/h.

I tako, Željko, Leontina, Žigonova... svi zajedno i na zasluženim funkcijama. Boljih nemamo.
Što reče rahmetli Milošević: "Dragi građani, čestitam vam mir"

Нема коментара:

Постави коментар