четвртак, 11. јун 2009.

Miris baruta i plava kosa

U jučerašnjem izdanju Kažiprsta gost Danice Vučenić bio je Bruno Vekarić. Zanimljiva tema. Tužilaštvo za ratne zločine će započeti istražne radnje u cilju prikupljanja dokaza protiv svih novinara i urednika medija koji su tokom devedesetih svojim izveštavanjem doprineli da se stvara atmosfera mržnje i netolerancije. Obuhvatiće sve one koji su sa ponosom izveštavali sa ratišta, pričali nam izmišljotine u udarnim terminima, navodili i podstrekivali da mrzimo celi svet. Ako ćemo pošteno spisak je podugačak. Treba dobro pročešljati svu arhivsku građu. Svi oni redovi u novinama, svaki snimak sa RTS-a, sve je to jako bitno za ovaj proces.

Lično bih voleo da se na listi nađu neki od plejade režimskih „novinara“, a posebno oni iz Politike ekspres i Večernjih novosti. Šta li danas rade? Pita li se iko osim nas, koji smo po svemu sudeći osuđeni na nezaborav. Odjeci i reagovannja, specijalni dodaci Dnevnika RTS-a, Nino Brajović sa borcima svako veče, Miodrag Popov sa ogrlicom od dečijih očiju (naravno srpskom), Vučelić, Spomenka, Minović, Miki Vujović...Milijana Baletić. E, tu zastajemo. Iz prostog razloga zato što sam je juče gledao na TV-u, u nekakvom duelu sa Zoranom Ostojićem.

To je ona stara Milijana, sa istim autfitom kao za vreme rata - kako to primeti Ostojić. Loknasta kosa, vilica koja je u grču, bez maskirne uniforme, ali i dalje u formi. Za svoj komentatorski posao sa ratišta ona nema nikakvih zamerki. Ona stoji iza svake reči. Kada je tako, voleo bih da Vekarić i tužilaštvo krene, pa nek se istraži do kraja. Neka krene od gospođe Baletić. Sigurna je u svoju maskirnu nevinost, pa neka tužilaštvo krene od tzv "lakših" slučajeva.
Jednom se crta mora povući.
















Osvrt Milijane Baletić na njenu ratnu ulogu:
"Ne kajem se ni zbog jedne izgovorene riječi"

Нема коментара:

Постави коментар