уторак, 09. јун 2009.

Postizborna zebnja

Rezultati na Voždovcu i u Zemunu nisu ono što smo očekivali i planirali i očito je da nije bilo dovoljne zainteresovanosti građana. S druge strane, u Kosjeriću smo imali bolje rezultate jer je izlaznost bilaveća. Sada, s kim ćemo formirati vlast zavisi od konačnih izbornih rezultata, ali se nadamo da ćemo imati većinu za formiranje vlasti u Zemunu i na Voždovcu sa strankama s kojima imamo većinu na nivou grada. Ako to ne budemo mogli, razgovaraćemo i s drugim strankama. Poznato je da DS može da sarađuje sa svim strankama osim sa SRS-om - kaže Predsednik Izvršnog odboraDS-a Marko Đurišić

Stvarno mi nije najjasnije gde se odvija život ovdašnjih političara. Na kojoj planeti, galaksiji? U Srbiji, zemlji u koju se uvek i na svakom koraku kunu, ne žive. Đurišić predstavlja vladajuću stranku i po prirodi stvari trebalo bi da je informisan o raspoloženju među građanima. Frapantno niska izlaznost, očigledan polarizet i uspon SNS, jesu razlozi zbog kojih bi se vladajuće stranke trebale zamisliti. DS gubi na Voždovcu posle 15 godina dominacije. Očigledno da je neizlaznost birača dokaz da više ne prolazi "Glasanje za manje zlo". Makar je to slučaj sa mnom. Nema više. Bio sam i previše patriotski nastrojen pa sam glasao po tom principu.

Juče sam napisao da je saradnja DS i SNS izvesna, a danas sam već siguran da će tako biti. Makar to bila i podrška manjinskim vladama u Zemunu, odnosno Voždovcu. U vodu su pale devedesete i sve ono što (još uvek) za mene personalizuju vodeći ljudi SNS. Lako je većini u vodećim strukturama DS da se pomire, izljube i ne trepnu dok potpisuju neki koalicioni dogovor sa Nikolićem i Vučićem, jer su tokom devedesetih spavali ili su pravili biznis, dok smo mi bili meso u prvim redovima. Ja sam naivno verovao da postoje dve strane. Mi i oni. I veliki ponor između nas. Taj ponor je nestao ubistvom Đinđića, a po svemu sudeći nas je progutao. Izgleda da smo nestali, a da to nismo ni primetili.

Reći će neko da je to neminovnost i da pomirenje/saradnja mora da se desi. Ja na taku bljuvotinu ne želim da pristanem! Razlozi su sasvim jednostavni. Takvi koji propagiraju miks svega i svačega zaslužni su što je došlo do povratka svih tih mračnjaka devedesetih i što danas koaliciju sa njima predstavljaju kao jedino moguće rešenje. Dali su im šansu da se povrate tako što su se izmotavali sa parlamentarizmom, što su se vukli sa sumnjivim licima, primali darove i smešili se u njihovom društvu. Zato što ih je pohlepa nadvladala pa su zaboravili na probleme običnih ljudi. Zato što ne znaju koliko im je dosta i što ne žele da stanu u otimačini. Takvi postupci su doveli do toga da pojedinac shvata da mora da traži izlaz i promene, pa "lakirani radikali" - SNS ispadnu kao odlična alternativa. Treba dodati i one koji su na svakom mestu pljuvali po Zoranu Đinđiću, misleći na Koštunicu i njegovu ekipu. Oni su sistematski rušili Zorana. Kabinet predsednika Koštunice je izgledao kao fabrika odakle se proizvodila negativna atmosfera i štancovale afere. Ljiljana Nedeljković, Aco Tomić, Rade Bulatović, Gradimir Nalić, Aleksandar Tijanić. Željko Cvijanović... kakav spisak. Crvene beretke i Legija su bili izvan zgrade. Oni su bili tu da deluju psihološki i "autoritativno". I posle svega toga KOHABITACIJA.

Nema više vere u bolje. Bio bih stvarno glup kada bi pomišljao da je sa ovakvima to moguće. Rekao sam i ponavljam, vera u bolje je izgubljena 12. marta 2003 godine.


Za zaboravne i one koji žele da se mire


Нема коментара:

Постави коментар