понедељак, 08. јун 2009.

Zločin bez kazne



Prema veštačenju obavljenom u državi Mičigen, po zahtevu beogradskog Okružnog suda, gardiste je ubila treća osoba. Taj izveštaj poklapa se sa nalazima nezavisne komisije koja je utvrđivala okolnosti pod kojima su dvojica gardista nastradala.


Prema zvaničnoj istrazi, kojom je rukovodio sudija Vuk Tufegdžić utvrđeno je da je jedan vojnik ubio drugog, a potom izvršio samoubistvo. Tufegžić ni posle ekspertize ne odustaje od tih tvrdnji. Gardisti Jakovljević i Milovanović stradali su 5. oktobra 2004. dok su bili na straži u kasarni na Topčideru. Prema prvim podacima koje su tada saopštili Ministarstvo odbrane SCG i vojnoistražni organi, u pucnjavi je ispaljeno 20 metaka, a oba vojnika poginula su od rana zadobijenih od metaka ispaljenih iz puške koju je zadužio Milovanović. Posle su krenuli sa već isprobanim metodama manipulaciije, pa smo mogli da saznamo i o psiholočkim stranama poginulih i sve ono najgore i najogavnije koje je ljudski um, onaj patološki i izopačen, spreman da izmisli u ovakvim momentima.

"Zato su morali da poginu i da tu tajnu ponesu u grob. Sve ostalo što su nam pričali samo je bacanje prašine u oči. Teže mi je što su mi sina proglasili ubicom i samoubicom nego što sam ga izgubio." - Petar Milovanović, otac ubijenog vojnika Dražena


Srpska služba, bilo vojna ili civilna, kroji život u ovoj prćiji po svojoj meri. Nije nikakva novina da je služba kapa svih dešavanja. I ovog! Sklon sam da verujem da je tako. Odmah nakon ubistva gardista mogli smo da čujemo glasove koji govore, ili makar daju naznake, da se u toj kasarni krio niko drugi do Ratko Mladić. Postojala je i priča da je obezbeđenje Mladića pucalo na gardiste koji su videli ono što svakako nisu smeli. Tragovi - svedoci od te večeri su uklonjeni. Gardisti su mrtvi. TAMNA STRANA SRBIJE vuče ovo društvo na dno! To su svi oni kojima nije stalo da progledamo i da se umijemo od blata koje nam se godinama kupi po obrazima. To su svi oni koji ne dozvoljavaju da speremo krv koju su baš oni prolivali nevinima, a svima nama bacali u oči, da zajedno podnesemo teret zla i užasa. I uvek su tu. U svakoj instituciji verno prate da sve ide po planu. Da ne ugledamo dan. Već samo tamu u kojoj takvi mogu da egzistiraju.

Onog momenta kada je Srbija počele lepo da izgleda, da pozitivno razmišlja i da se oporavlja od desetogodišnjeg pakla u kojem se nalazila, TAMNA STRANA SRBIJE je reagovala. Ubijen je Đinđić i mrak se nadvio nad nama. Preko noći se sve promenilo, došli su mračnjaci na vlast. I danas je suton, bez obzira što mnogi misle da nam je u neku ruku svanulo...

Нема коментара:

Постави коментар